.Čitaj šta kažu veliki svetski umovi o međunarodnom jeziku

.Formiranje međunarodnog jezika je neposredan rezultat sve većeg značaja i efikasnosti faktora koju ujedinjuju nad onima koji razjedinjuju. U toku evolucionog procesa jezika ne samo što je stvoren znatan broj međunarodnih reči već su se takođe, kao rezultat izjednačavanja civilizacija, razni načini izrazavanja i jezički običaji približili i, šta više, izjednačili. Dakle, formiran je dovoljan međunarodni jezički materijal, koji je Dr Lazar Ludovik Zamenhof u potpunosti iskoristio za izgradnju svog projekta. Projekat je obavljen 1887. godine pod imenom "Međunarodni jezik". Autor je izdao svoje delo pod pseudonimom "D-ro Esperanto" a posle je sam jezik često nazivan prema tom pseudonimu.

.Esperanto se razvija na isti način kako se razvija bilo koji drugi književni jezik. Zamenhof je damo samo osnove jezika, on je namerno - ovde se ponovo pokazuje njegova genijalnost - poverio dalji razvoj jezika onima koji ga upotrebljavaju. On je rekao : "Esperanto treba da raste i napreduje prema istim zakonima prema kojima su izrađeni svi živi jezici." Tačno se tako on stvarno razvijao i tako se razvija.

.Razvitak jezika se uglavnom manifestuje porastom broja korena reči. U 1887. jezik je imao svega 904 korena reči iz kojih se moglo formirati najmanje 10.000 reči. Opšti rečnik esperanto iz 1970. - LA PLENA VORTARO - sadrži 7.866 korena iz kojih se može formirati najmanje 80.000 reči. Ovome se moraju dodati brojni naučni tehnički i stručni izrazi koji su sadržani u 135 stručnih rečnika i terminologija, do sada obavljenih na međunarodnom jeziku. Godine 1970. obavljeno je monumentalno delo PLENA ILUSTRITA VORTARO koje sadrži oko 16.000 korena, među kojima se nalazi veliki broj tehničkih i stručnih izraza. I pored te evoluciije, međunarodni jezik nije samo sačuvao, već je još više učvrstio svoje jedinstvo. Razvitak međunarodnog jezika predstavlja vrlo zanimljiv fenomen sa lingvisticke i sociološke tačke gledišta.

DRUŠTVENA OSNOVA

.Za svakog koji govori međunarodni jezik i za svakog koji je imao priliku da posmatra njegovo funkcionisanje u praksi, apsolutno je jasno da je esperanto visoko nijansirani jezik koji živi. Ipak, za mnoge ta nesumnjiva činjenica ne samo što je nerazumljiva već i neverovatna. Esperanto nije paralelan sa dijalektima ili nacionalnim jezicima, niti je adekvatan slangovima ili sličnim jezičkim oblicima. Esperanto je jedan od tri jezika koji se nalaze jedan pored drugog po tri glavne osnove, u kojima se može izraziti društvena pripadnost istih osoba: kraju - regionalni dijalekat; naciji - nacionalni jezik; čovečanstvu - međunarodni jezik.

INTERNACIONALNOST

.Da bi jezik bio zaista međunarodni, on mora biti takav po svojoj strukturi, po društvenom nosiocu i cilju kojem služi.

.Već je spomenuto da osnovu zalihe reči u esperantu formiraju maksimalno internacionalni koreni reči. Ipak, jezik se ne sastoji samo od reči; on ima svoju gramatičku strukturu, pravila izgovora i pravopis. Gramatika esperanta je sinteza te suštine iz mnogih jezika, koja je s jedne strane apsolutno potrebna, a sa druge strane dovoljna da omogući adekvatno izražavanje misli. Pet samoglasnika a, e, i, o, u - koji se izgovaraju kao u italijanskom, srpskom i mnogim drugim jezicima - daju jezičku milozvučnost i, zajedno sa drugim pravilima izgovora, čine jasnim. Fonetska ortografija odgovara najsavremenijim zahtevima u tom pogledu. Na taj način esperanto je prema svojoj unutrašnjoj strukturi maksimalno internacionalan u svim vidovima. Sve to omogućuje brzo savlađivanje jezika i njegovu praktičnu upotrebu za čitanje, pisanje i govor ne samo u Evropi već na svim kontinentima; ne samo od strane visoko učenih ljudi već i od strane najobičnijih ljudi.

.Esperanto je internacionalan i sa gledišta svog društvenog nosioca. Nacionalni jezici, i tada kada se oni upotrebljavaju kao pomoćni u više ili manje visokom stepenu za internacionalno komuniciranje, ostaju nacionalni po svojoj tradiciji, po svojoj unutrašnjoj strukturi, i po svom društvenom nosiocu. Nacionalni jezici pripadaju odnosnim nacijama. Pripadnici drugih nacija mogu da nauče strani nacionalni jezik manje ili više dobro ali ga oni neće osetiti kao svoj. Naprotiv, međunarodni jezik je svojina međunarodnog kolektiva i svaka osoba, koja ga zna, oseća ga svojim.

.Konačno, esperanto je internacionalan takođe i sa gledišta svog cilja: služiti kao neutralni, nadnacionalni instrument u svetskim, internacionalnim odnosima.

.Nijedan nacionalni jezik ne poseduje ova tri suštinska elementa internacionalnosti. Zbog toga se nijedan nacionalni jezik, pa ni onaj najrasprostranjeniji, ne može nazvati "međunarodnim".

LITERATURA

.Nije poznat tačan broj do danas izdatih knjiga na esperantu. Jedna od najkompletnijih esperantskih biblioteka na svetu, Britanskog udruženja za esperanto u Londonu, 1971. je imala više od 30.000 registrovanih naslova. Mnoga remek-dela gotovo svih nacionalnih literatura prevedena su na esperanto. Esperantska literatura predstavlja mozaik najlepsih bisera književnosti svih nacija. Putem esperanta omogućeno je da se sa najvrednijim literarnim delima, naročito malih nacija, upozna čitav svet. Zanimljivo je primetiti da su mnoga književna dela sa esperantskih prevoda prevedena na razne nacionalne jezike. Tako na primer, originalna dela pisana na evropskim jezicima prevedena su na kineski i japanski sa esperantskih prevoda. Na taj način međunarodni jezik ima vrlo veliki značaj i kao most - jezik za upoznavanje kulturnih vrednosti.

.Broj književnih dela u originalu, na esperantu sve više raste. U esperantskoj literaturi ističu se imena autora: L. L. Zamenhofa, Kaločaja, Bagija, Svarca, Engholma, Stirmera, Torsena, Varinghijena, Rosetija, Olda,, Boranjija i dr.

NAUKA I TEHNIKA

.Vrednost esperanta za nauku i tehniku je posvedočena, između ostalog, Deklaracijom 40 članova Francuske akademije nauka (1924): "Rezolucijom Konferencije "Esperanto u savremenom životu" u kojoj je predsedavao A. Koton, tadašnji predsednik Akademije nauka; Deklaracijom japanskog naučnog saveta; Manifestom 85 japanskih naučnika; Rezolucijom kineskih naučnika; Rezolucijama sekcija "Esperanto u nauci i tehnici" donetih na kongresima za esperanto u Minhenu i Oslu; izvestajima i zaključcima Prve internacionalne konferencije o jezičkim problemima u nauci. Filozovska, naučna i stručna literatura na esperantu sastoji se od prevedenih dela - kao na primer Konfučija, Lajbnica, Dekarta, Kanta, Lasala, Renana, Komenskog, Mendeljeva, Marksa, Engelsa i dr. - i dela u originalu pisanih na esperantu.

STRUČNI ČASOPISI I TERMINOLOGIJE

.Uporedo sa napredovanjem naučne i stručne literature na esperantu bogatile su se naučne i stručne terminologije. Do kraja 1966. objavljeno je na esperantu ukupno 135 raznih stručnih rečnika i terminologija za oko pedeset grana filozofije, nauke, tehnike, zanatstva i drugih posebnih područja. Ovoliki broj terminologija i rečnika ne poseduju ni mnogi nacionalni jezici.

NOVINE I ČASOPISI

.Prvi list na esperantu pojavio se 1. septembra 1889. Od tada je izlazilo stotine raznih novina i časopisa. Najvažnije periodične publikacije koje su izlazile ili izlaze jesu ESPERANTO (sa pretplatnicima u 83 zemlje), LA PRAKTIKO, KONTAKTO (omladinski list), HEROLDO DE ESPERANTO, SCIENCA REVUO, MIDICINA INTERNACIA REVUO, BULGARIO, EL POPOLA CINIO, HOMO KAJ KOSMO, NORDA PRISMO, SENNACIECA REVUO, LA INTERNACIA FERVOJISTO, RIPOZOJ, DIA REGNO, ESPERO KATOLIKA, BUDHANA KURIERO, OOMOTO, HUNARA VIVO, LA SUDA STELO i mnogi drugi.

ORGANIZACIJE ZA ESPERANTO

.Od postojećih međunarodnih esperantskih organizacija najveća je Svetski savez za esperanto (UEA), osnovan 1908. sa članovima u 85 zemalja. njena centralna kancelarija je u Roterdamu a pomoćna u Svajcarskoj. Pored individualnih članova iz svih delova sveta u UEA su učlanjene nacionalne organizacije za esperanto i 24 stručna i specijalizovana internacionalna saveza. Postoji Svetska esperantska omladinska organizacija (TEJO), kao i najveća internacionalna radnička organizacija sa članovima u svim delovima sveta "Sennacieca Asocio Tutmonda" (SAT) sa sedistem u Parizu.

.Svake godine održava se Svetski kongres za esperanto, koji sačinjavaju predstavnici svih zemalja čije su nacionalne organizacije članovi UEA kao i mnoge druge osobe koje govore esperanto. U posleratnim godinama, u radu svetskih kongresa učestvovalo je prosečno 2100 osoba. Održavaju se takođe i drugi kongresi, stručne internacionalne konferencije i seminari kao na primer: omladinski, naučni, medicinski, pravnički, nastavnički, radnički, geografski, slepih itd.

NEKOLIKO VAŽNIH PRIZNANJA

.Peticija iz 1950. Dana 2. avgusta 1950. svečano je uručena Sekretarijatu Ujedinjenih Nacija Peticija u prilog međunarodnog jezika. Peticiju se potpisale 492 organizacije sa ukupno 15.454.780 članova i 895.432 pojedinačne osobe iz 76 zemalja. Među individualnim potpisnicama nalaze se imena jednog predsednika republike, 4 predsednika vlade, 405 članova parlamenata raznih država itd. Sekretarijat OUN dostavio je Peticiju UNESKO-u u Parizu kao kompetentnoj instanci o ovom predmetu.

.UNESKO u 1954. Dana 10 decembra 1954. Generalna konferencija UNESKO-a prihvatila je Rezoluciju, kojom je priznala rezultate postignute pomoću esperanta u oblasti međunarodnih intelektualnih razmena i na zbliženju naroda a koji odgovaraju ciljevima i idealima UNESKO-a.

.UNESKO U 1959. Na svojoj sednici od 25. novembra 1959. Izvršni odbor UNESKO-a odlučio je, da ime Direktora L. L. Zamenhofa, autora međunarodnog jezika, povodom 100 godišnjice njegovog rođenja, bude proslavljeno kao jedno od velikih ličnosti čovečanstva. U stvari, u 1959. godini čitav kulturni svet proslavljao je u raznim oblicima 100 godišnjicu rođenja Zamenhofa. Godišnjica je obeležena hiljadama članaka u novinama i časopisima, predavanjima na univerzitetima i školama, posebnim radio programima, izložbama i na drugi način.

PREDLOG POVODOM GODINE MEĐUNARODNE SARADNJE

."Dajući potpunu podršku nastojanjima Ujedinjenih Nacija da unaprede saradnju među narodima sa ciljem da uklone međunarodnu napetost i očuvaju svetski mir, ali duboko uvereni, da različitost jezika predstavlja jednu od najvažnijih prepreka za dalje produbljivanje i proširivanje međunarodne saradnje na svim nivoima: uzimajući u obzir Rezoluciju od 10. decembra 1954. godine, kojom je Generalna konferencija UNESKO-a priznala "rezultate postignute pomoću esperanta na polju međunarodne duhovne razmene i za zbližavanje među narodima sveta", mi predlažemo, da Ujedinjene Nacije reše jezički problem putem efektivne i efikasne pomoći u širenju neutralnog međunarodnog jezika - esperanto, preporučujući takođe državama - članicama da unapređuju njegovu nastavu i stimulišu njegovu upotrebu u međunarodnim odnosima".

.Predlog je potpisalo ukupno 920.954 osobe i 3843 organizacija sa ukupno 71.165.000 članova. Među individualnim potpisnicima nalazi se Predsednik Austrije, Franc Jonas, ministri-predsednici Danske, Islanda i Norveške, 110 drugih članova vlada, 1359 parlamentaraca itd.

uzeto iz knjige "Osnovne činjenice o međunarodnom jeziku ESPERANTO"