.VIVES, J. L. ( u delu DE DISCIPLINIS, 1532): "Bilo bi sreće kada bi postojao jedan jedini jezik koji bi koristili svi narodi... Propašće latinski i tada će nastupiti velika pometnja u svim naukama, veliko otuđivanje među ljudskim rodom."

.COMENIUS, J. A. (1641): "... svetu je potreban jedan zajednički jezik, mnogo lakši od svih već poznatih..."

.DESCARTES, R. (u pismu P. Marsenne-u od 20. novembra 1629): "... Mnogo je osoba koje bi rado žrtvovale pet ili šest dana da bi se mogli sporazumeti sa svim ljudima... Smeo bih se nadati, stoga, da bi univerzalni jezik bio veoma lak za učenje, za izgovor i za pisanje i da bi, što je najvažnije, pomogao razumu, predstavljajući mu sve stvari tako razgovetno, da bi njemu (naime razumu) bilo gotovo nemoguće grešiti..."

.VOLTAIRE, F. M. "Od vladavine Avgusta do približno vremenima Atile, Cloudnjig-a, Gondebaud-a, za vreme deset vekova... poznata zemlja imala je jedan jedini jezik: govorilo se latinski od Eufrata do brda Atlasa... Danas stanovnik Bergama (grad u Italiji), koji putuje u male švajcarske kantone, od kojih je odeljen samo jednom planinom, treba prevodioca kao da je iz Kine. To je jedna od najvećih nesreća života."

.MONTESQUIEU, C. (1728): "Komuniciranje među narodima je toliko veliko, da je apsolutno potreban zajednički jezik."

.FOURIER, C. (u delu THEORIE DE L'UNITE UNIVERSELLE): "Odnosi među narodima dostigli su takav stepen, takvu aktivnost, da će, neprestano pozajmljujući jedni od drugih korene reči i način izražavanja, svaki lokalni idiom pretočiti u opšti jezik i sve što je originalno i svu energiju koju ima... unoseći svoje najvrednije elemente u jezik jedinstva, koji neće biti francuski, primitivno tkivo, već jezik bogat i krasan, jedini dostojan ujedinjenog čovečanstva, jer će on u sebi sadržavati genij svih naroda."

.ZAMENHOF, L. L. (1887): "Da bi jezik bio svetski nije dovoljno nazvati ga takvim."

.TOLSTOJ, L. N. (u pismu od 27 aprila 1894): "... Primivsi pre šest godina gramatiku esperanta i rečnik, mogao sam posle dvočasovnog zanimanja da slobodno čitam tekstove na tom jeziku."

.ČETRDESET ČLANOVA FRANCUSKE AKADEMIJE NAUKA (u Rezoluciji od 1. juna 1924) nazvali su Međunarodni jezik - esperanto "remek-delom logike i jedinstvenosti."

.JONAS, nekadašnji predsednik austrijske republike: "Esperanto je prevladao sve prepreke, prošao kroz sve ispite i sposoban je da logički i precizno izrazi sve pojmove - tehničke, političke, naučne i vaspitne."

.TITO, J. B. (4. juna 1953): "Mislim da je učenje esperanta sada vrlo aktuelno. Esperanto je mnogo lakše naučiti nego bilo koji drugi jezik. Znanje esperanta može se koristiti u svim zemljama. Znam da je esperanto naročito proširen među radnicima. Za njih ima poseban značaj. Preko esperanta mogu radnici lako uspostavljati vezu sa radnicima u drugim zemljama. Esperanto se mora uvesti u škole, ali ne nekim dekretom odozgo, nego svesnim zahtevom javnog mnjenja, dakle odozdo, na uistinu demokratski način."

.Još mnogi drugi eminenti ljudi izrazili su se veoma povoljno o jezičkoj vrednosti međunarodnog jezika i o njegovom značaju na raznim poljima međunarodnog zivota:

A. Meje, F. Niti, H. Barbis, A. Limije, O. Bujvid, M. Gorki, R. Rolan, U. Sinkler, A. Kotn, M. Miler, Z. Diamel, M. Rej, V. Oriol, E. Benes, A. Senji, L. Enaudi, V. Dres, S. Radić, Mao Ce-Tung, V. Bav i dr.